Naši prirodni saveznici

 

Nedostatak vitamina i minerala u ishrani utiče na opšte psihofizičko stanje našeg organizma, a u uslovima svakodnevne izloženosti raznim stresnim situacijama može da dodatno pogorša njihovo negativno dejstvo.

 

Autor: V. Pantić

 

Problemi sa varenjem, anksioznost, mučnina, depresija, nesanica i brojni drugi poremećaji predstavljaju moguće reakcije na stresne situacije. Mnoge od ovih pojava prihvatamo kao nešto što je sastavni dio modernog načina života, ali to ne bi trebalo da bude tako. Svaki od navedenih simptoma je znak upozorenja koji nam naše tijelo šalje. Ukoliko ove znake ignorišemo i ne obratimo se na vrijeme stručnim medicinskim radnicima, onda postoji velika vjerovatnoća da će doći do ozbiljnijih zdravstvenih tegoba. Međutim, postoje i koraci koje možemo sami da preduzmemo kako bismo se što bolje odbranili od posljedica stresa.

Zdrave životne navike

Redovno, umjereno vježbanje uz vođenje računa o ishrani predstavlja osnovu na kojoj počiva naše dobro zdravlje. Unos svih potrebnih hranljivih materija obezbjeđujemo raznovrsnom ishranom prilagođenom sopstvenim dnevnim kalorijskim potrebama. U slučaju deficita određenih nutrijenata možemo korigovati jelovnik ili ih obezbijediti suplementacijom, uz obavezno konsultovanje ljekara i farmaceuta.

Vitamin C

Pod uticajem stresnih faktora dolazi do slabljenja imunog sistema. Zato je neophodno organizmu obezbijediti dovoljne količine vitamina C. On pozitivno djeluje na jačanje imunog odgovora i tako direktno utiče na našu sposobnost odbrane od stresa. Namirnice bogate vitaminom C su citrusno voće, paprika, kupus, kivi, jagode i mnogi drugi plodovi prirode. Vitamini B kompleksa

Budući da su uključeni u metaboličke procese pomoću kojih se dobija energija za obavljanje svih ćelijskih procesa, naročito onih unutar nervnog sistema, jasno je da ova grupa vitamina ima izuzetno veliki značaj u borbi protiv stresa. Naše tijelo nema mogućnost da ih skladišti, tako da je neophodan njihov redovan adekvatan unos. Vitamin B1 (tiamin) ima povoljno dejstvo na naše mentalne sposobnosti, a konzumacija kafe, duhana i alkohola umanjuje njegovo dejstvo. Manjak vitamina B2 (riboflavina) za posljedicu ima napetost, umor, razdražljivost i vrtoglavice. Vitamin B3 ima umirujući efekat, a njegov nedostatak rezultira uznemirenošću i nesanicom. Pantotenska kiselina (vitamin B5) ima važnu ulogu u moždanim ćelijama pa njen nedostatak dovodi do napetosti, hroničnog umora i depresije. Piridoksin, biotin, folna kiselina i kobalamin takođe doprinose optimalnom funkcionisanju nervnog sistema koji je jedan od najizloženijih štetnim dejstvima stresa.

Vitamina B grupe ima u namirnicama kao što su: džigerica, grah, brokoli, sjeme suncokreta, losos, orašasti plodovi, pšenične klice, integralne žitarice i kikiriki.

Šta nam još može biti od pomoći?

Uz unošenje dovoljnih količina vitamina neophodno je organizmu obezbijediti i minerale, u prvom redu magnezijum i željeza. Ukoliko putem ishrane ne unosite odgovarajuće količine ovih nutrijenata, možete ih unijeti kroz suplementaciju.